SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU
Projekat je dobio podršku evroskog fonda EURIMAGES u julu 2007 godine.
Producentska kompanija :: SVETI GERGIJE UBIVA AŽDAHU
* * *
PRODUCENTI
Dušan Kovačević
Lazar Ristovski
Srđan Dragojević
Milko Josifov
Biljana Prvanović
KOPRODUCENTI
OSKAR FILM - Republika Srpska - www.bl-bioskop.com
CAMERA - Bugarska - www.camera.bg
INTERNATIONAL SALES AGENT
WILD BUNCH - Francuska - www.wildbunch.biz
IZVRŠNI PRODUCENTI
Biljana Prvanović
Milko Josifov
DUŠAN KOVAČEVIĆ – scenarista
SRĐAN DRAGOJEVIĆ - reditelj
DUŠAN JOKSIMOVIĆ – director fotografije
MILJEN KREKA-KLJAKOVIĆ – production designer
MARINA MEDENICA – kostimograf
PETAR MARKOVIĆ - montažer
ALEKSANDAR SAŠA HABIĆ - kompozitor
HALID REDŽEBAŠIĆ – masker
SVETOLIK MIĆA ZAJC – dizajner zvuka
MOMCHIL BOZHKOV – snimatelj zvuka
Uloge
LAZAR RISTOVSKI – Đorđe
NATAŠA JANJIĆ – Katarina
MILUTIN MILOŠEVIĆ – Gavrilo
BORA TODOROVIĆ - Aleksa
ZORAN CVIJANOVIĆ – Mile Vuković
DRAGAN NIKOLIĆ – Sveštenik
BORIS MILIVOJEVIĆ – Rajko Pevac
BRANISLAV LEČIĆ – Tasić
MLADEN ANDREJEVIĆ – Učitelj Mićun
SRĐAN TIMAROV – Mikan
PREDRAG VASIĆ – Vane Siroče
BOJAN ŽIROVIĆ – Žoja
MILENA DRAVIĆ – Tetka
MILENA PREDIĆ – Jelena
SLOBODAN BODA NINKOVIĆ – Ninko Belotić
BRANISLAV ZEREMSKI – Krivi Luka
SRĐAN MILETIĆ – Vojo
GORAN JEVTIĆ – Dane
LJUBA BANDOVIĆ – Baća
MIKI KRSTOVIĆ - Major
JURIJ COLOVIĆ GAGA – Trifun
NIKOLA VUJOVIĆ – Stanić
STEFAN DANAILOV – Minta Ciganin
MILICA OSTOJIĆ – Svraka 1
MIRA ĐURDĐEVIĆ – Svraka 2
NESA KRATKI KRIŠANOVIĆ – Smiljanić
BORIS ŠAVIJA – Mladi vojnik
PREDRAG DAMJANOVIĆ – Gojko
ALEKSANDAR STOJKOVIĆ – Milko podnarednik
DUŠAN MAZALICA – Gavrilo Princip
MILAN TOMIĆ –Žandar 1
VLADAN SAVIĆ – Žandar 2
NINA GRAHOVAC – Danka
VERICA NIKOLIĆ – Milanka
SANDA BALABAN – Darinka
|
reditelj Srdjan Dragojevic
scenarista Dusan Kovacevic
Lazar Ristovski
|
* * *
* * *
-
-
-
-
-
-
* * *
Ovu sam priču čuo od moga dede, Cvetka Kovačevića. Kao dečak, Cvetko je bio volovodac tokom Cerske bitke. Prenosio je ranjenike u poljske bolnice. Odrastao je uz smrt, pa mu kasniji ratovi i stradanja nisu bili neko “naročito čudo”.
Priču mi je deda ispričao u nekoliko škrtih rečenica. Rekao je:
“A onda su, tako, zbog ljudske pakosti i zlih jezika, mobilisali bogalje iz mačvanskih sela i odveli ih “po kazni” pravo na Cer. Gurnuli su ih u prve borbene linije, koje su unapred bile žrtvovane. Medju tim nesrećnicima bio je i moj brat, sakat u nogu i dobar ko ‘leb. Nije se vratio sa Cera. A nismo ga ni našli, kasnije.
To je bilo sve. U nekoliko rečenica deda mi je ispričao priču nalik na antičku dramu. Tokom naknadnih razgovora, saznao sam šta se još dogodilo…
Jednom rečju, ratovi dolaze i odlaze, putuju Srbijom uzduž i popreko, smenjuju se kao godišnja doba.
Zato, valjda, samo u Srbiji možete doživeti pet godišnjih doba: proleće,leto, jesen, zimu i rat.
Dušan Kovačević
* * *
Sveti Georgije ubiva aždahu / Rediteljska eksplikacija
Film sveti “Georgije ubija azdahu” je san koji traje citavu deceniju. Samo saznanje da smo, napokon, blizu pretvaranja ovog divnog, strashnog i iznad svega, vaznog dramskog teksta u film, budi u meni poriv da budem nedopustivo sentimentalan i patetican. Zato cu se ograniciti na faktografiju:
1998. smo bili blizu – gnev aktuelne vlasti prema filmu “Rane” i potonje Nato bombardovanje sprecili su nas da snimimo “Georgija”.
2001. smo verovali da je stvar “resena”. Konacna odluka celnih ljudi te prve demokratske vlade bila je identicna onoj tri godine ranije.
Napokon, pet godina kasnije, dva coveka iz Vlade Republike Srbije i Vlade Bosne i Hercegovine (entitet Republika Srpska) su odlucili da ne postupe po maksimi “Bolje da umrem nego da mi se nesto desi”, koju izgovara jedan od junaka ove drame i pomognu - da se “Georgije” desi.
Kada, sestog maja 2007. na Svetog Georgija, zapocnemo snimanje projekta o kome smo mastali citavu deceniju, to ce biti i njihova pobeda al i pobeda principa koji se jedino na nasim prostorima sa potsmehom citira, da se “upornost ipak isplati”.
Srđan Dragojević, reditelj
* * *
Sinopsis
Godina: 1914.
Mesto: selo u Srbiji na obali reke Save, prirodne granice sa moćnim Austrougarskim carstvom.
Stanovništvo u selu je podeljeno između dve radikalno suprotstavljene struje – na jednoj strani su telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, na drugoj invalidi veterani iz prethodna dva balkanska rata. Između te dve grupe vlada veliki animozitet.
Ubrzo počinje Prvi svetski rat i zdravi deo populacije je mobilisan. Invalidi koji su ostali u selu pokušavaju da iskoriste žene i sestre vojnika. Ove vesti dopiru do srpskih vojnika u rovovima par dana pre očekivanog neprijateljskog napada.
Da bi sprečila pobunu, srpska Komanda odlučuje da pošalje invalide na front i tako reši "neprijatnost".
Ovi neobični događaji, zasnovani na istinitoj priči, su pozadina za nesrećni ljubavni trougao između mladog ratnog invalida, lokalnog policajca i njegove žene, koji se okončava kao u staroj grčkoj tragediji.
* * *
  
|
