Beli Lavovi

Rediteljska eksplikacija

Ovo je priča o nama, našim komšijama i našim poznanicima. Svi smo mi negde mislili da ćemo živeti bolje i da ćemo zaraditi više. Nemam nameru da pravim politički, angažovan i oštar film, mada bih umeo.
Ovo će biti topao film, bez negativnih junaka,iako bi ih moglo biti.  Ovo će biti film čiji je glavni junak vreme, društvo , i situacije u koje padaju junaci , da bi se na čudan način, optimizmom bez pokrića , koji je obeležje mentaliteta ovog podneblja, izvlačili na površinu i hvatali se za slamku spasa, koja je često jedno veliko ništa. To je u filmu smešno.
Ono što će biti, politički i ljudski,  angažovano u ovoj priči , je osećanje junaka, a time , nadam se i gledalaca, da su mnogi naši životi promašeni. Da neostvarene iluzije moraju da sačekaju, ne samo drugo vreme, već drugi život. Taj osećaj tuge , koji ću pokušati da stvorim u srcima gledalaca, je ono dragoceno u ovoj priči. Tugu izazivaju promašeni životi. Junaci ove priče, nisu nesretni, više su setni. Nisu tragični, više su izgubljeni.
Ne može se izbeći kritičnost društva, koju sobom nosi ova priča, ali će ona dolaziti kao eho, proteklih godina i događaja, a grupa štrajkača, koja će se kao neka zmija, lenjo provlačiti između scena i junaka priče,  će biti stalna veza sa realnošću. Realnost bi se mogla nazvati i „Prosjačka opera 2010.“
Možda će to na kraju i biti pravi naslov filma.

Ipak, na kraju se dvoje ljudi vole i glavna junakinja filma Bela, saopštava momku Gruji da je trudna. Novi život, sa novim ljudima, će možda doneti bolje sutra za sve. Mi nismo bili dovoljno dobri.
Grupa nezadovoljnih radnika prolazi sa transparentima. Jedan natpis zatvara ekran, a tako i ovu filmsku priču.

U OVOM ŽIVOTU SMO  BILI SREĆNI, U NEKOM DRUGOM  ĆEMO BITI BOGATI!