ZILLION film :: Pad u Raj


	kritike i intervjui - u nemačkim bioskopima - galerija

PAD U RAJ, Miloš Radović

Kad na početku filma "Pad u raj" reditelja i scenariste Miloša Radovića patrolni čamac NATO-snaga pristane uz srpsku obalu i istovari mrtvačke sanduke, i dok NATO-oficir kog glumi Stiven Egnju izjavljuje saučešće grotesknoj i primitivnoj svojti navodnih pokojnika iz sanduka, gledalac može da pomisli da je pred njim još jedno tipično domaće filmsko ostvarenje. Već u sledećem kadru otvaraju se mnogo vedrije perspektive domaće kinematografije u kojoj je Miloš Radović imao veoma specifično, a na dalje će imati i istaknuto mesto.

Kad gledamo srpski film od njegovih jugoslovenskih korena do dana današnjeg, uključujući u to i igrani program televizije tj. tv-drame i televizijske serijale, možemo sa lakoćom da ustanovimo da on boluje od istih bolesti od kojih boluje i društvo u celini. Naime, film je skupa umetnost i uvek je podoban onome ko za njega daje pare, a onaj koji daje tako velike pare mora biti podoban sistemu na vlasti jer inače para ne bi ni imao. Kratko i možda grubo rečeno, ono što upropaštava sve oko nas pa i filmsku umetnost, jeste čvrsto prepletena mešavina primitivizma i zloupotrebljene socijalističke tradicije, ili, da se izrazim žargonskim terminima, mešavina "seljačkog" i "komunjarskog". Naravno, ovde nije reč o vredanju plemenitosti i tradicionalnosti ljudi koji žive i rade na selu, niti o nipodaštavanju pravednosti komunističkih ideja i ideala, već o svemu onom što ovi pežorativno intonirani izrazi označavaju u svakodnevnom srpskom jeziku.

Takvoj, generalnoj filmskoj i televizijskoj tendenciji Miloš Radović se uporno i beskompromisno opirao, od svojih kratkih i u svetu nagradivanih filmova od pre dvadesetak godina, preko tv-drama sasvim različitih od onih što smo navikli da ih gledamo i, najzad, preko jedine artikulisane, a urbane domaće tv-serije "Otvorena vrata". Cena za to nepatriotsko "ugrožavanje" nacionalnog i državnog identiteta kinematografije koštalo ga je dugogodišnjeg čakanja na celovečernji film. Kad se čekanje isplatilo, Radoviću su stigla dva filma jedan za drugim, "Mali svet" i "Pad u raj". I evo šta je uradio! Opet isto! U "Padu u raj" samo u dva navrata, u pomenutoj sceni sa početka koja podseća na filmove domaćih autora i u sceni u narodnim nošnjama ispred Miloševićeve rezidencije, koja podseća na filmove i serije drugih domaćih autora, Radović nas pokazuje onakvima kakvima smo navikli da se vidimo na malom i velikom ekranu. Obe scene jasno pokazuju da se ispod prvog značenjskog sloja i poigravanja sa glupošću i anahronom grubošću, kriju likovi od krvi, mesa, emocija i inteligentnih socijalno-političkih stavova, koji pripadaju dvadeset i prvom veku i gradanskoj kulturi, a ne onome na šta smo, na žalost, navikli. Takvi, za nas novi i neuobičajeni filmski likovi podražavaju sve one ljude iz vanfilmske stvarnosti koji bi, uz malo sreće, danas-sutra mogli da izadu iz primitivne ljušture, sposobni da na svojim plećima iznesu fantazije o aktivnom učestvovanju u stvarima koje se tiču svih nas. U "Padu u raj" te fantazije duhovito su oličene u naivnom ženskom prizivanju Amerike da nam, romantične veze radi, pride bliže, u još naivnijem muškom junačenju u raketnoj i bukvalnoj tuči sa tom istom Amerikom i najzad, u najnaivnijem verovanju da dobri ljudi, oni koji se u korumpiranim medijima zovu "domaći izdajnici združeni sa stranim plaćenicima", mogu ikako nauditi sistemu na vlasti. Da li je predstavnik tog sistema Slobodan Milošević ili drugi regularno izabran predsednik, nevažno je dogod ga gradani biraju bez obzira na evidentnu egzistencijalnu i moralnu ugroženonst u koju ih takav predesednik neprestano uvodi.

Poslednja scena u kojoj vidimo da Ljubiša, duh Srbije kog glumi Lazar Ristovski, nije mrtav, već samo sahranjuje svoju prethodnu matricu, takode pripada svetu mašte. Onom lepom svetu u kom ljudi prepoznaju ljude, u kom svi odstupaju od totalitarnih ideja i, pored ljubavi, smišljaju inteligentne kapitalističke prevare svojstvene velikim komedijama iz istorije svetske kinematografije.

Vladislava Vojnović

RTS 27.04.04.